You are currently viewing Azili za pse – put psa u propast

Azili za pse – put psa u propast

Adekvatno čuvanje pasa i briga o našim krznenim prijateljima, mora biti na prvom mestu bez obzira na to da li je reč o našim ljubimcima ili onima, koji nažalost nisu imali dovoljno sreće da to budu. Jednu stvar morate znati – azil za pse direktan je put u propast svakog psa, nekad i u smrt.

Oporavak pasa nakon izlaska iz azila mučan je i dugotrajan, s obrizrom na brojna izuzetno loša iskustva koja odande nose. Upravo iz tog razloga, izuzetno je bitna adekvatna nega pasa i posvećen pristup jer ih po izlasku iz azila (ako bude sreće da do istog dođe), čeka dug put oporavka. Oporavak pasa počinje i završava se vama, uz ljubav i pomoć koju ćete im nesebično dati.

Čuvanje pasa i briga o njima

Psi – predivne, plemenite životinje i istinski najbolji prijatelji svakog čoveka – tu su da bismo im život ulepšali i olakšali, baš kao što i oni svakodnevno, i na bezbroj načina ulepšavaju i olakšavaju naš. Čuvanje pasa svodi se, pre svega na adekvatnu zdravstvenu brigu o njima, redovne kontrole kod veterinara, šišanje dlake i održavanje njihovog fizičkog izgleda.

Ipak, ono što je od najvećeg značaja jeste briga o njihovoj psihi – poklanjati im dovoljno vremena, pažnje, ljubavi…igrati se sa njima, maziti ih, izvoditi ih u duge šetnje, biti tu za njih baš kao što su i oni za nas, stoprocentno i u svakom trenutku. Čuvanje psa nije jednostavan, ali svakako je predivan zadatak, a uz isti bez sumnje dobijate daleko više nego što dajete.

Azil za pse – tuga i beznađe

Ukoliko biste makar jednom smogli volje (i snage, jer sasvim sigurno biće vam potrebna) da posetite bilo koji azil za pse, na prvi pogled bi vam bilo jasno kroz kakav užas životinje tamo prolaze. Uslovi su malo je reći, nikakvi. Hladan beton, nedovoljno hrane, neudobnost, nedostatak ne samo ljubavi i pažnje koji su psima neophodni, već i nedostatak apsolutno svega potrebnog za iole normalan život. U azilima, psi su tužni, nezaštićeni, a njihova sudbina gotovo beznadežna. Retkima od njih posreći se i budu spaseni – neko od posetilaca azila sažali se ili jednostavno zaljubi u nekog psa, udomi ga i povede u svoj topli dom, gde se pas preporodi, uživa i presrećan je jer je došao kraj njegovoj tužnoj sudbini. Zauzvrat daje neverovatne količine zahvalnosti što ste ga spasili. I zato, ukoliko ste u mogućnosti (a uvek ste u mogućnosti da udomite makar jednog psa), posetite neki od azila u vašem gradu i spasite jednu njušku koja čeka samo vas. Pomozite, udomite, pružite psu dom zauvek i dobićete vernog krznenog prijatelja za ceo život, i mnogo više od toga.

psi
Litter of puppies in animal shelter. Australian Shepherds

Oporavak pasa

Kao što je već pomenuto, kada ugledate uličnog psa – ukoliko niste u mogućnosti da ga uzmete, pobrinete se za njega, platite veterinarsku negu ili ga jednostavno – zauvek udomite; pravilo broj jedan glasi – nikako, ali apsolutno nikako ne zovite zoohigijenu, azil, ili bilo koje drugo ime na sličnu temu – ove organizacija psima nikako, nikada ne pomažu, već ih vode u bol, tugu, očaj, patnju, vode ih u neverovatno loše uslove.

Postoji nebrojeno mnogo organizacija koje se bave pomaganjem uličnim psima – neke od njih možete kontaktirati putem socijalnih mreža instagram ili facebook, a one su Ljubav za šapice

Udomi ljubimca, Kućica za spas, Pomozi udomi pokloni, Beta udomljavanje i mnoge druge.

Pokušajte da uličnog psa makar pričuvate, nahranite, uslikate, ukoliko u trenutku niste u mogućnosti da uradite više od toga. Zatim kontaktirajte neku od pomenutih organizacija i oni će znati šta je u tom trenutku najbolje uraditi.

Adekvatna nega pasa je neophodna

Nega pasa nakon izlaska iz azil izuzetno je bitna. Naravno, počinje posetom veterinaru, svim neophodnim pregledima, tabletama, vakcinama. Zatim slede kupanje, šišanje, i sve što ide uz to. Nega pasa počinje zdravljem i fizičkom brigom, ali se tu svakako ne završava. Imati negovanog psa znači adekvatno i kvalitetno mu se posvetiti, voleti ga i učiniti mu život lepšim, u svakom smislu.

Оставите одговор